Зовем се Адриана Маркешевић.Мајка је чехиња из Прага, а отац србин из Београда.Родила сам се медјутим у Словачкој 1981 године где су тада моји родитељи тренутно живели и радили.Своје детињство сам провела са својом о три године младјом сестром која је  већ родјена у Београду и родитељима на релацији Београд-Праг.Основну и средњу школу сам похадјала у Београду где смо становали, а у Праг смо долазили сваки пут када сми имали слободне дане у школу и преко летњег распуста.Од родјења имам двојно држављанство(чешко и србско), а у кући смо причали и чешки и србски језик.

Никада ми не би пало на памет да би некада могла да живим у Прагу као што смо живели у Београду, али што један живот то једна неиспланирана прича испреплетана судбином , а ја сада живим у Прагу. Зато што сам се управо овде упознала свог мужа и основали  смо породицу.Имамо заједно две феноменáлнě ћерке.

Запослена сам  и радим  у градјевинској фирми.Уз посао вандредно студирам правни факултет.

Што се тиче мог карактера, ја сам особа која  абсолутно неподноси ароганцију и неправедност.То је био и одлучујући факт у вези са ситуацијом на Косову, када је против- србска медијална кампања кулминовала и завладала Чешком и Европом.А ја сам онда“полудела“ и сама сам хтела да видим и  доживим каква је стварна  истина и ситуација.Отпутовала сам сама на Косово , изнајмила ауто за путовање и обезбедила  мноштво фотографија и филмског материјала који ћете имати могућност ускоро да погледате.А немам  ни намеру да  тек тако одустанем ни у будућности  од својих  „лудих“ идеја.Разлог мог членства у овом удуржењу је јасан-труди ћу се да што више помажем Србима, који су још остали на Косову и истовремено ћу се трудити да најширој чешкој јавности покажем њихов тежак живот и њихов труд да се одрже у нехуманим условима, за које уопште нису криви и показивати све неправде које су према србима са Косова извршене и још се врше.

Нажалост и даље  чешка медија функционишу мистеријозно , када је реч о одредјеним темама , правим примером је тема Косово.Непише се и неприча се о томе, како живи остатек Срба на Косову, о томе шта и какву државу је чешка влада признала или било која влáда на овом свету, а ја се питам зашто?

Из којег разлога је светска моћ као што је УСА  одједном почела толико да подржава нову државу пошто то није толико давно  -1998 године- када је изјављивала да је УЧК терористичка организација?Како је могуће да на једној страни УСА се бори против тероризма, а да на другој  страни подржава потупуно јавно и легáлно албаснки тероризам над Србима на Косову?Па зар је могуће да би УСА признала незáвисност државе на челу са владом терориста?Због чега је била изградјена највећа војна база УСА баш овде на Косову?Како је могуће да неко као Рамусх Харадинај буде ослободјен кривице и пуштен на слободу , а већина људи који су сведочили у процесу против њега убијени, и поред тога шо су били под обећаном зашитом?

То су сва питања која ме муче и преко ноћи и преко дана.

Због њих сам одлучила да се борим за истину, а један од највећих разлога  је тај што кад једном посетите Косово, имаће те потребу да се стално враћате.Људи доле су људи са великим срцем, гостопримљиви и великодушни.Дају вам све, па чак и последње што имају  да би сте се осећали пријатно.Али оно што је најглавније јесте , а  то због чега морамо да им помогнемо јесте да им покажемо да на њих нисмо заборавили.

Не знам да ли је неко у животу био у ситуацији да проживљава осећај када ништа и никог немá и одједном  се појави неко ко вам врати  пријатним речима поновну вољу за животом и подржи вас психички.

У том моменту  се очи тог другог човека расветле захвалношћу и надом у бољу будућност, с тиме што  је пре тога  у њима био само безнадежан израз.

Помозимо овим људима који су остали без огњишта, посла и породице да им се опет врати осмех и нада , да сутра живот може бити бољи и лепши и  да нису  сами него  имају много пријатеља у Чешкој.