20. јул 2008 - У најновијем извештају за Савет безбедности генерални секретар Удружених нација укратко је споменуо да је косовско Министарство за заједнице и повратак преузело на себе одговорност за “општу контролу и финансирање менаџмента логора Остероде” на северном Косову, али прећутао нову кризу са оловом која је избила након обављених тестова деце у овим логорима приказивајућих да је ниво олова у њиховој крви остао драматично висок.

На почетку 2006-те године УНМИК је позвао становнике логора интерно расељених лица (ИРЛ) на северном Косову, Роме, Ашкалије и косовске Египћане да се преселе у недавно реновирани бивши француски војни логор “Остероде”.

Становници логора су се опирали пресељавању јер је Остероде удаљен само педесет метара од њихове старе локације и налази се у са оловом загађеној околини рудника Трепћа. Иронично, тестови обављени у Остероду показали су виши ниво контаминације него стари логори, а УНМИК до сад није успео да обезбеди објашњење.

УНМИК је често био позиван да нађе решење за здравствену кризу у којој су се снашли становници логора. У августу 2006 је Комитет за људска права УН-а позвао УНМИК не само да изврше релокацију становника логора и да  жртвма тровања оловом обезбеди лечење, него и “доступ до ефикасних правних средстава да траже и стекну компензацију за било коју штету нанету њиховом здрављу.” (види Комитет за људска права УН-а: Цонцлудинг Обсерватионс).

У септембру 2006 Светска здравствена организација (СЗО) у новоотвореном логору Остероде  отпочела је келацијску терапију која је престала пар месеци касније. Док је УНМИК тврдио да је до тога дошло због драматичног пада нивоа олова у крви деце (е маил одговор Романо Тхем-у, 3. јун 2008), остали, укључујући претставнике УНИЦЕФ-а, рекли су да је пројекат обустављен због недостатка финанцијских средстава. Скоро осам година након излаза првог извештаја здравствена криза у контаминираним логорима у Косовској Митровици још трају .

Романо Тхем