Без права на самоопредељење

Према његовим речима, Албанци на Косову немају право на самоопредељење, па самим тим ни овлашћење да проглашавају државу."Међународно право је изискивало да у случају ако до решења дође без сагласности обе стране или без обавезујуће Резолуције Савета безбедности, да оно укључује очување суверенитета Србије над Косовом. Декларација о независности Косова равна је незаконитој сецесији. То је оно што се овде десило", сматра Вајлд.Према његовом мишљењу, државе које признају Косово као независно, неизоставно крше своју обавезу да поштују суверенитет и територијални интегритет Србије.

Вајлд је истакао да признавање Косова може да има конститутивну улогу, али само ако је реч о знатном броју држава, а на исти начин, ако велики број држава пориче Косову право на државност, то има конститутивно "негативну" улогу по питању државности.

Правни критеријум државности 

Неизвесно је да ли је Косово држава, чак и ако га неке државе тако третирају, што њих ставља у позицију којом крше међународно право у делу који се тиче обавеза према Србији, рекао је професор Вајлд.Према његовим речима, главни правни критеријум за државност у суштини подразумева практичну одрживост неког ентитета, што значи да има територију, становништво и владу, и да је независан од спољне контроле.Главни проблем Косова је што није независно од спољне контроле, већ остаје поље под надзором УН и НАТО, објаснио је Вајлд и додао да је проблем представља и то што је према Резолуцији 1244 и Мировном плану договорено да се контрола обавља на основу тога што је Косово део Србије, а не независна држава.

"Због континуираног међународног присуства у покрајини, Косово остаје протекторат, а због његовог правног статуса, оно остаје државна територија под протекторатом", закључио је Вајлд.