Последњих  20 година је показало прљаву улогу Запада (САД, НАТО, подмитљива Европска унија /ЕУ/) током уништавања успешне, мултиетничке Југославије. Особито се то показало у пролеће 1999, за време гангстерске  НАТО агресије од 78 дана против „мале“ Југославије, СРЈ (Србија + Црна Гора), без мандата ОУН, ради измишљотина, са уништавањем огромних размера, са убијањем и еколошком катастрофом.

Србија је била опљачкана, изгубила је своју икону државности и православља, Косово и Метохију (Космет). Било је то депримирајуће време, када су на Западу, коме су људи и сувише веровали, дезинформисали чак и лагали председници република и влада, министри, генерали, разни политичари, знатан део медија, иако је немало политичара и део медија сачувало свој образ, пошто су  бранили праву демократију, истину и критиковали непоштену игру савременика. Немачка канцелара Кохла и његов министар иностраних  послова Ханс-Диетрицх Генсцхер  су  отпочели уништавање Југославије. Да ли је то била освета за два изгубљена велика рата, у којима су значајно учествовали и Срби, против Немачке а првобитно и против Аустро-Угарске ?

            Највећи успех Немачке је било придобијање моћне подршке САД, пре свега председника Цлинтона и његове државне секретарице М.Албригхт, британског премијера Т.Блаира и многих других, за сасвим противправни и криминални поступак несамо против „мале“ Југославије, али и против Срба уопште, у Хрватској, Босни и Херцеговинy (БиХ), на Косову и Метохији. САД, Енглеска, Француска, савезници Србије и Југославије у два светска рата, одједном су направили  од Срба оне лоше, зле.  Њихови пријатељи и штићеници су постали они који су ратовали на страни нациста и фашиста: Хрвати из Независне државе Хрватске, део Муслимана из БиХ, Албанци са Космета. Папа Јован Павле ИИ  уопште није искористио   свој морални ауторитет да заустави убијање и криминални поступак Запада против Југославије и Срба. Политика Бусха младјега ту није била ниучему боља од Цлинтонове.

            Године 1993 је у Хагу  био илегално створен Медјународни кривични трибунал за бившу Југославију (ИЦТY),важан инструменат за остваривање циљева САД у току градјанско-етничко-верског рата у Југославији, у коме нико није био без кривице. ИЦТY је био усмерен такорећи  искључиво против Срба и њихових интереса. Ради својих једностраних, правно врло сумњивих решења је за многе са Запада постао „кенгурским судом“.  Британски новинар Јохн Лаугхланд је о ИЦТY написао: -„То је трибунал ниткова, са унапред договореним поступцима“(Тхе Тимес, 17.јуна 1999).САД и Запад су једнострано већином противправно, потпомагали циљеве Хрвата, Муслимана из БиХ, Албанаца са Космета. Запад је против Срба  вештачки створио, уз море дезинформација, „ствар Сребреница“, па и „ствар Рачак“, као детонатор за спреману агресију. Године 2008 се дефинитивно показало, какав је огроман притисак на финску лекарку-патолога Хелену Ранта вршио W. Wалкер, представник дипломатије топовњача, амерички „шеф“ оверача ОБСЕ (Организација за  безбедност и сарадњу  у Европи), заједно са финским министарством иностраних послова. Они су хтели да оштро оптужи Србе , како је то написао у њеној биографии новинар Каиус Ниеми. То и одговара њеној првобитној изјави, да  „неможе да напише  шта би хтела истини за вољу“.

ИЦТY у току судјена српским командантима употрабљава „принцип одговорности команданта“.Према томе је и ВИП (Врло Важно Лице) Европске уније Јавиер Солана ратни криминалац пар еxцелленце. Као генерални секретар (командант) НАТО, је „притиснуо дугме“ 24.марта 1999, којим је НАТО отпочело свој злочиначки напад, БЕЗ МАНДАТА Савета безбедности ОУН, на СРЈ. ИЦТY је ослободио, без казне, косовско-албанског убицу Рамусха Харадинаја.Агим Çеку и Хасхим  Тхаци чак нису ни били оптужени од ИЦТY. Командант 28 муслиманске дивизије из тобоже „демилитаризоване“ Сребренице, доказани убица Насир Орић, је осудјен на свега ДВЕ године, да би после две године  био поново ухапшен ради нових злочина. Генерал Расим Делић, командант босанско-муслиманске војске, оптужен ради многих ратних злочина против Срба а делимично и Хрвата, био је крајем лета 2008 осудјен  на Т Р И године – наводно ради недостатка даљих доказа.А зар није довољно то, да је командовао и њему тако драгим „светим ратницима“, муџахеддинима, који су уз специјалне обреде одсецали главе својим српским  заробљеницима (на пример на брду Бербер код Коњица).Запад (ИЦТY) је сасвим заборавио да осуди у  мају и јулу 1995 нејвећу етничку чистку  у Европи од краја рата 1945, која је истерала током операција „Бљесак“ и „Олуја“ 250 000 Срба из њихове давне постојбине  у Крајини (Хрватска), уз масовно уништавање њихове имовине, и убијање. Агресију је извршила Немачком илегално добро наоружана  хрватско-муслиманска војска. Операције су планирали пензионисани амерички генерали, уз одобрење предсетника Цлинтона. Досада нико није био ради тога масовног злочина осудјен.

            Када су српска војска и полиција после 10.јуна 1999 напустиле Космет, према споразуму у Куманову, изнудјеном 78 дневним  уништавајућим бомбардовањем, резолуција Савета безбедности ОУН 1244  је нагласила,  да су Косово и Метохија и надаље саставни део Југославије, Србије. Космет  је окупирало НАТО (КФОР), које је такодјер требало да брани Неалбанце од УÇК (Ослободилачке војске Косова). Почело је убијање великих размера  Срба, Рома, Србији лојалних Албанаца (у колико нису благовремено избегли у Србију), све то уз киднаповања, силовања, уништавања и истеривања из кућа. Током две године је било опљачкано, порушено и  попаљено око 100  старих  српских  цркава и манастира, око 40 000 кућа, да се истерани немају куда да врате. Из Космета је избегло (терор УÇК их је истерао), око 250 000 Срба (нико од њих се за сада не враћа кући), Рома, мала колонија Хрвата, последњи остаци Јевреја. За две  године је убијено око 3 000 Срба. Неколико недеља после доласка КФОР „нестало је“  562 Срба и Рома од 2 до 87 година (постоји тачан списак). Њихова тела нису пронадјена. Можда су ова нестала лица  баш ти,  о којима је писала бивша прокураторка хашког  ИЦТY Царла дел Понте у својој књизи „Лов; Ја и ратни злочинци“ (2008), да су од  УÇК силом одведени у Албанију (1999), тамо убијени и  некоји њихови органи продани за транспланрације на Запад. Према швајцарском дневнику Тагесанзеигер (26.септембра 2008) је тиме „косовски председник владе“ Хасхим Тхаци, звани Змија,  зарадио 4 милиона немачких марака. У јесен 2008 је Србија енергично тражила да се цео случај, овај страшан злочин, пажљиво испита.

             Реакција света после„косовске кристалне ноћи“ 17-19.марта 2004,  није одговарала величини злочина.  У присуству 17 000  елитних КФОР војника и 4 000 полицајаца УНМИК су косовски Албанци (УÇК) убили 19 Срба и Рома, преко 300 их испребијали и повредили, 4 000 истерали из њихових кућа, од којих су преко 1 000 опљачкали и порушили. Оскрнављено, оштећено или сасвим ујиштěно је било даљих скоро 50 цркава и манастира. Против овог вандализма кукавички нису ништа предузеле немачке и француске јединице КФОР у Призрену  и код манастира Девич.  Амерички окупатори у својој огромној бази „Бондстеел“ (очигледно је то био њихов циљ  на Космету) нису ни прстом мрднули  да некоме помогну, да некога заштите пред руљом која је беснела. Било је повредјено 35  шведских, чешких, словачких и финских  војника који су одбранили српско-ромску енклаву око  манастира Грачанице пред дивљим нападима  косовских Албанаца.

            Иако Чешка није била медју првима, да призна самопроглашену државу  Косово , ипак је то учинила 21.маја 2008, против воље  велике већине  градјана. Прекршила је тиме не само Резолуцију СБ ОУН 1244, да је Косово саставни део Србије, већ  и давнашње братске односе Чеха и Срба. Главни кривац за све то је био министар иностраних послова  Чешке К.Сцхwарзенберг, у коме као да се повампирио мртви дуцх непријатељства Астро-Угарске против Србије. Министри Сцхwарзенберг и Вондра су осрамотили чешку дипломатију. Председник републике Клаус је био  100% против признавања суверенитета Косова.

            Запад је спремио против Србије даљу прљаву игру, употребивши бившег финског  председника Ахтисаарија  као  посредника измедју Србије  и Албанаца са Космета. Његов став је био недвосмислено проалбански. Чак је једном изјавио, да је то добро, шта се Србима догадја. После се извинио,  да то тако није мислио. Извештај немачке обавештајне службе БНД (Бундеснацхрицхтендиенст) је наводно цитирао могућност, да је Ахтисаарија значајно финансијки заинтересовала  албанска мафија. Више пута је телефонирао са Беџетом Пацоллим, албанским мултимилионером. Наводно је добио за своју „помоћ“ за косовску независност 40 милиона еура  (види „Скандалозна Нобелова награда“ у париском Балканс Инфос бр.137, новембар 2008). Чланак „Албанска   мафија је себи купила Ахтисаарија“ је изашао у Фоцусу (Бања Лука, 21.јуна 2008). Стварно је мало чудновато, да Ахтисаари, као некадашњи бранилац интереса погинулих есесоваца  добије Нобелову награду за мир.

            Имају ли Срби, Роми, Горанци,  потајно Србији лојални Албанци, наду за бољу будућност? Ко ће њима и православној цркви вратити опљачкану имовину, земљу, станове? (Запад увек мари за имовину !). Они морају да издрже садашње   страшне неправде, морају да остану у земљи својих предака, да имају више деце. У исто време мора да им свестрано помаже њихова матица, Србија, морално и материјално, уз стално присећање САД и ЕУ на  злочине и Западом омогућену пљачку Срба и  Неалбанаца  на Космету. Мораће наћи (а требали су наћи већ одавно) способну ПР  (Публиц Релатионс)  агентуру да помаже њихове интересе. Уз то да долазе посете из матице, снадбевање књигама, школским потребама, уз побољшање здравствене заштите, решење питања пензија итд. Треба присетити оне који су остали на Космету, у каквој су се очајној ситуацији нашли Чеси, протерани нацистичком Немачкáм из Судета после Минхенске издаје од стране „савезника“ Француске и Енглеске у годинама 1938-1939, која је на почетку изгледала безнадежно.

            Важно је трајно стварање повољног јавног мишљења у иностранству,  уз приказивање криминалности садашњег  руководства Космета, на његову економску зáвисност од спонзора (трговина дрогама не може да буде основа државне економије). Треба се трудити,  да се овде  побољшају медјуетнички односи, уз констатацију, да  Албанци пристојно живе у ужој Србији и да је у историји Космета било више примера  пријатељских односа Албанаца и Срба. Треба жигосати себично мешање сила на Балкану и наглашавати без предрасуда девизу српског државника Гарашанина (1812-1874) БАЛКАН БАЛКАНСКИМ НАРОДИМА. Треба веровати и трудити се, да српска провинција  Косово и Метохија  не буде изгубљена за Србију заувек.  Њен повратак у Србију, у прихватљивој форми за све, би требало да буде циљем политике Србије, заједно са уједињењем Срба из Босне и Херцеговине и Црне Горе са својом матицом Србијом у једну државу.